Neli Tonković dodeljena Nagrada „Sava Stepanov”

Žiri u sastavu Svetlana Mladenov, istoričarka umetnosti i kustoskinja, Goran Despotovski, dr. likovnih umetnosti i Slavica Žarković, istoričarka umetnosti i kustoskinja je održao dva sastanka 17. i 31. januara 2026. godine. U razmatranje je uzeto više izložbi koje su realizovane tokom 2025. godine na teritoriji Srbije. Žiri je saglasan da je tokom godine zbog turbulentnih društveno-političkih okolnosti i dosta umanjenog budžeta za kulturu realizovan znatno manji broj autorskih izložbi. Zbog ovih okolnosti konstatovano je da su mnoge galerije i muzejske ustanove u našoj zemlji koje afirmišu savremeno vizuelno stvaralaštvo imale umanjenu produkciju izložbi, tj. često redukovan planirani program. U takvoj situaciji Žiri se potrudio da izdvoji najzapaženije i najinovativnije koncepte kustosa koji su bili predmet rasprave na sastancima.

Na poslednjem sastanku je doneta jednoglasna odluka da Nagrada Fondacije Sava Stepanov za najbolju autorsku izložbu savremene vizuelne umetnosti u 2025. godini bude dodeljena istoričarki umetnosti i kustoskinji Savremene galerije Subotica Neli Tonković za izložbu (Ne)Prirodne spekulacije, mladih umetnika Darije Dragojlović i Nemanje Milenković koja je realizovana u Savremenoj galeriji Subotica od 13. decembra 2025. do 17. januara 2026. godine. Takođe je zapažen kustoski rad Nele Tonković na izložbi Topografija tišine – Transgeneracijski prenos traume umetnika Aleksandra Saše Jeremića, Zorice Milisavljević i Selmana Trtovca koja je bila realizovana u Galeriji SULUV u Novom Sadu od 8. do 26. decembra 2025. godine.

Kustoska praksa Nele Tonković, koja stoji iza ove dve tematski različite izložbe, dosledno je usmerena ka promišljanju načina na koje nasleđene i sistemski oblikovane strukture utiču na savremeno iskustvo pojedinca i zajednice. Bilo da se bavi transgeneracijskim prenosom traume ili kritičkim preispitivanjem pojma prirode, kustoskinja otvara prostor u kome umetnost postaje sredstvo razgradnje podrazumevanih narativa i prividne neutralnosti sveta koji nas okružuje. U prvom slučaju, transgeneracijska trauma posmatra se kao istorijski i emotivni sloj koji oblikuje unutrašnje iskustvo pojedinca, pri čemu se subjekt sagledava kao prožet kolektivnim nasleđem, čime se dovodi u pitanje ideja autonomnog ličnog identiteta. U drugom, priroda se razume kao kategorija čije značenje i stanje zavise od društvenih i političkih sistema, a ne kao neutralna i samorazumljiva datost. U oba slučaja, izložbeni koncept ne teži ilustraciji zadate teme, već uspostavljanju situacije u kojoj se posmatrač aktivno suočava sa složenim odnosima između percepcije, odgovornosti i mogućnosti promene. Obe izložbe istražuju kako ono što je nevidljivo, potisnuto ili normalizovano oblikuje naše unutrašnje i spoljašnje svetove, kao i na koji način umetnost može otvoriti prostor za njihovu reartikulaciju. Kustoski rad Nele Tonković na ovim projektima potvrđuje njen kontinuirani interes za savremenu vizuelnu umetnost kao polje refleksije i transformacije – prostor u kome se preispituju duboko ukorenjeni obrasci i otvara potencijal za proces isceljenja, kako na ličnom, tako i na kolektivnom planu.

Nela Tonković je diplomirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu (2009) a master studije Kulturna politika i menadžment završila je na UNESKO katedri Univerziteta umetnosti u Beogradu (2018). Od 2010 -2013. zaposlena je kao kustoskinja  u Savremenoj galeriji Subotica gde je od 2013- 2018.  imenovana za v.d. direktorku, da bi od 2019-2020 bila na dužnosti direktorke Narodnog muzeja Šabac. Učestvovala je u radu stručnih tela i ICOM struktura, sa posebnim fokusom na savremenu umetnost, kulturne politike i međuinstitucionalnu saradnju. Kustoskinja je i autorka velikog broja izložbi koje je realizovala u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Čačku i Šabcu.